Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Nastanak i razvoj ekonomije". Rad ima 18 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

Osnove Ekonomije, Finansija i Računovodstva

SEMINARSKI RAD  Nastanak i razvoj ekonomije

Predmetni nastavnik:  Milko Cupara  Datum predaje :  Monday, December 03, 2007

Nastanak i razvoj ekonomije

Milan Savic 03/06

Uvod

Moj seminarski rad hronološki predstavlja škole koje su imale odlučujuće uticaje na nastanak i  uobličavanje ekonomske teorije. Uključene su najistaknutije škole, pisci ekonomske teorije.  Naravno  da  je  moj  seminarski  rad  nekome  oskudan,  ali  ovo  je  samo  mali  deo  onoga  što  možete  da  pročitate  o  ovoj  temi.  Cilj  je  bio  da  vas  uvedem  u  uvodne  teze,  i  da  vam  dam  osnovu  o  nastanku  i  razvitku  ekonomije.  Obuhvaćene  su  ekonomska  misao  Antike,  Srednjeg  veka,  Merkantilistička  škola,  Fiziokarska  škola,  klasična  ekonomska  politika,  Kejnsova  teorija  ekonomije, Karl Marksovo shvatanje ekonomije.  U mom radu sam vam dao materijal u preglednom i sažetom obliku.

2

Nastanak i razvoj ekonomije

Milan Savic 03/06

Ekonomija

Ekonomija (dolazi od grčke reči Oikonomia; oikos ­ kuća, nomos ­ zakon) je naučna disciplina  koja  proučava  kako  društva upotrebljavaju  oskudne resurse  da  bi  proizvela  određena  dobra  i  usluge i raspodelila ih među ljudima.  U osnovi gore navedene definicije su dve ključne zamisli u ekonomiji.  Prvo:  Sva  su  dobra  oskudna.  Ne  postoji  način  da  neka  zemlja  može  proizvoditi  beskonačne  količine  dobara.  Iz  toga  proizlazi  da  bez  obzira  na  to  koliko  ekonomija  neke  zemlje  bila  razvijena  ona  ne  proizvodi  dovoljno  da  bi  mogla  zadovoljiti  čak  i  mali  broj  želja  svih  svojih  stanovnika.  Pošto  su  želje  neograničene,  a  dobra  ograničena  ekonomija  mora  pronaći  način  da  dobra  proizvodi na najefikasniji mogući način. Efikasnost je, dakle, druga bitna odrednica savremenih  ekonomija.  Iz  ove  dve  zamisli  se  javljaju  tri  temeljna  pitanja  u  ekonomiji.  To  su  šta,  zašto  i  za  koga.  Odnosno  svako  društvo  mora  izabrati  koje  će  robe  proizvoditi,  na  koji  način  (više  ili  manje  efikasno) i kako će dobra biti raspodeljena. Ta tri problema su centralni problemi oko kojih se  vrti ekonomija bilo kojeg društva u svetu.  Ekonomija  kao  nauka  bavi  se  razotkrivanjem,  analizom  i  produbljivanjem  saznanja  o  ekonomskim  zakonitostima  i  pojavama  u  društvenoj  proizvodnji  sa  stanovišta  analize  odnosa  proizvodnje (klasična ekonomska teorija), odnosno racionalnosti upotrebe ograničenih resursa i  neograničenih ljudskih potreba. Analiza se vrši na makro i mikro nivou.

Oblasti izučavanja ekonomije

Predmet  izučavanja  ekonomije  je  podijeljen  na  dve  glavne  oblasti:  mikroekonomiju,  i  makroekonomiju.  Mikroekonomija  potiče  od  grčkih  reči  micros  (mali)  i  oikonomia  (privreda),ona  proučava  pojedinačne  privredne  subjekte  (domaćinstva  i  preduzeća).  Mikroekonomija  se  sastoji  od  brojnih  naučnih  disciplina  kao  npr.  Marketing,  Management,  Strateški  management,  Računovodstvo,  Poslovna  organizacija,  Vanjsko  trgovinsko  poslovanje,  Operacijska  istraživanja, Istraživanje tržišta, Ekonomika preduzeća, Međunarodni marketing, Međunarodna  ekonomija, itd.  Makroekonomija  potiče  od  grčkih  reči  macros  (veliki)  i  oikonomia  (privreda),  što  znači  da  proučava  ekonomske  agregatne  veličine.  To  znači  da  proučava  privredu u  cjelini  i  sveukopne  mogućnosti  ekonomije,  i  unutar  toga  pojave  kao  što  su:  inflacija,  nezaposlenost,  poslovni  ciklusi, te ekonomija države i svetska ekonomija itd.  Moguće  su  i  druge  podele,  a  postoje  i  delovi  ekonomije  koji  ovdje  nisu  zasebno  spomenuti.  Finansije su, primjera radi, tradicionalno ubrajane u ekonomsku disciplinu, a danas se sve više  izdvajaju kao zasebna disciplina, naravno usko vezana za ekonomiju.

 

 

 

 

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ----------

www.maturski.org

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]